Jedna od tih organizacija je Odbor mreže EU za sprovođenje i primenu prava životne sredine (IMPEL), čiji predstavnici su se danas u Beogradu sastali sa predstavnicima srpskog ministarstva.
"Veoma je važno što je Srbija postala članica IMPEL-a, jer nema napretka u oblasti životne sredine ukoliko se ne iskotiste iskustva, sredstva i tehnike organizacija koje se bave životnom sredinom, naročito kada je u pitanju nadzor i predostrožnost", poručio je Trivan uoči sastanka sa predstavnicima Odbora.
On je objasnio da je inspekcija jedan od najvažnijih alata u oblasti zaštite životne sredine i da u toj oblasti Srbija ima premalo kapaciteta, što je neophodno promeniti.
Upravo zbog toga, Trivan kaže da će se u narednom peridodu, kroz mogućnost koju je to ministarstvo dobilo od vlade, zaposliti 180 ljudi, od čega deo i u Inspekciji za zaštitu životne sredine.
"Uslovi za zapošljavanje jesu formalno stvoreni, a kada će se to desiti zavisi od stanja u budžetu. Pre svega ćemo popunjavati radna mesta u inspekciji".
Ministar je rekao i da kaznena politika svakako mora da bude oštrija, ali i da nadležni organi kazne primenjuju jer su se, kaže, dešavali česti propusti.
"Poslednji događaji, a posebno oni u Obrenovcu, govore da su ljudi koji čine zločine protiv životne sredine dobili gotovo maksimalne kazne. Postoji veći stepen razumevanja i uveren sam da će se sa tim nastaviti", podvukao je Trivan.
Upitan kakvo da li možemo da očekujemo sličnu kaznenu politiku i kod zagađivanja reka, ministar je rekao da svi znamo u kakvom stanju su naše vode, i da je ključno rešenje ulaganje u izgradnju kapaciteta za preradu otpadnih voda.
"Nismo najgori u regionu ali se ponašamo kao da jesmo. Ključni cilj je da se taj kapacitet, u koji bi trebalo uložiti pet milijardi evra, izgradi. Sve ostalo su sporedna rešenja", rekao je Trivan i dodao da se moraju stimulisati i građani da ne zagađuju životnu sredinu.
Šef IMPEL-a Kris Dijkens rekao je da je zadovoljan što je Srbija još 2016. godine postala članica tog tela, a da će oni na današnjem sastanku nastojati da bolje upoznaju stanje životne sredine u našoj zemlji i naprave zajedničke planove za budućnost.
"Treba da naučimo i saznamo šta su u Srbiji najveći problemi od zajedničkog interesa i gde možemo da pružimo pomoć, ali i razmenimo mišljenja", rekao je Dikens.
On je naveo da veliki broj zemalja sada postavlja kao prioritet zaštitu životne sredine, jer je šteta od zagađenja u Evropi i do 50 milijardi evra.
Takođe, Dijkens je rekao da je važno postaviti standarde kada je ekološka inspekcija u pitanju, što je, kaže, uočio i kao prioritet našeg ministarstva.
IMPEL je evropska mreža za sprovođenje zakona iz oblasti zaštite životne sredine, koja ima tradiciju od 25 godina i 36 zemalja članica.
Njena misija je da podrži primenu svih zakona na polju prava životne sredine u EU, da podršku svim organizacijama na polju izdavanja dozvola…
Šef IMPEL-a rekao je i da ta organizacija nastoji da sve zakone koji se pokažu loši u praksi izmeni, a da u saradnji sa Mrežom tužilaca uspostavi jednake kazne za prekršaje.
