Šta stoji iza naziva "vojska Kosova"

Šta stoji iza naziva "vojska Kosova"


Kosovske bezbednosne snage zvanično su pod kontrolom i komandom Kfora. Tu su da bi zaštitile civile, uklonile eksploziv ili ugasile požar. Postoje već devet godina, prema planu Martija Ahtisarija mogu da koriste samo lako naoružanje, broje 2.500 vojnika i 800 rezervista.

"Ono što je suštinski problem, problem svih problema, jeste način na koji kosovske snage bezbednosti postaju vojska – imate odrednicu u Zakonu koja kaže da je njihova prva misija zaštita tj. odbrana teritorijalnog integriteta Kosova, e tu je politički problem", kaže Aleksandar Radić, vojni analitičar.

A promeni ovlašćenja treba da prethodi promena Ustava samoproglašene države Kosovo, koje nema bez podrške Srba. Zato kosovska vlada sa albanskom većinom sada pokušava da postigne promene kroz zakone.

"Ovi zakoni, što se tiče operativne strane, otvaraju put stvaranju vojske Kosova. Proces će trajati jedno deset godina i na kraju je predviđeno da se kruniše stvaranjem vojske. To znači i dvotrećinsku većinu nealbanskih poslanika", kaže Enver Hasani, bivši predsednik Ustavnog suda Kosova i profesor međunarodnog prava.

Plan Prištine, bar javno, ne podržava NATO pod čijem je okriljem Kfor.

"Namera Prištine da transformiše bezbednosne snage u vojsku dolazi u pogrešno vreme, suprotna je preporukama mnogih članica NATO-a i može imati ozbiljne posledice za evroatlantske integracije Prištine", rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

Navodi da svaka transformacija mora biti u skladu sa Ustavom.

"Ono što su najavili dešava se bez konsultacija sa NATO saveznicima i drugim zemljama, ali i bez inkluzivnog procesa na samom Kosovu. Ukoliko mandat KBS evoluira, NATO će morati da preispita nivo svog angažmana na Kosovu", kaže Stoltenberg.

Plan Prištine je da im vojska ima do pet hiljada aktivnih pripadnika, da bude multietnička, što podrazumeva i pripadnike manjina, uključujući i Srbe.

"Ono što bi mogla da bude prva novina jeste da kupe minobacače kalibra 120 mm, da kupe neka sredstva za vatrenu podršku svojih pešadijskih snaga i eventualno još lakih dodatnih oklopnih vozila. Sve u svemu, sadašnje kosovske snage bezbednosti i neke takve snage iz mašte Haradinaja, bile bi u osnovi laka pešadija", kaže Radić. 

"Njima najmodernije oružje nije potrebno da bi proterali Srbe sa severa Kosova, jer imaju dovoljno oružja od bivše OVK i od albanske vojske. Njima neki najnoviji raketni protivtenkovski sistemi verovatno trebaju u slučaju da pretspostave da bi mi intervenisali na severu Kosova, pa onda da imaju čime da gađaju naše tenkove", navodi vojni komentator Miroslav Lazanski.

Moskva opominje Prištinu 

Ako Priština sprovede plan, zvanična Moskva upozorava da je to kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN-a i još jedna provokacija, posle uvođenja takse.

"Rezolucija predviđa samo raspoređivanje međunarodnih multinacionalnih trupa u regionu. Akcija kosovskih vlasti da formiraju sopstvenu vojsku, inače, kršeći i svoj ustav, može da dovede do najozbiljnijih posledica, ne samo na području sa srpskim stanovništvom već i za bezbednost celog Balkana", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova poziva, kako piše, sponzore Prištine Evropsku uniju i Ameriku da pritisnu kosovske Albance ne bi li opozvali provokativne odluke.

Zvanični Beograd koji svakodnevno Evropu i svet upozorava na opasnost od formiranja vojske samoproglašene države Kosovo – očekuje više od reči.



Izvor

Preporučeno za vas