Umesto da bude najuzvišenija politička institucija, mesto u kome demokratski izabrani predstavnici zastupaju interese naroda, Narodna skupština Republike Srbije postala je stecište “čaršijskih rasprava”, omalovažavanja i gnusnih međusobnih vređanja poslanika. Njene klupe ostale su polupuste bez mogućnosti iznošenja dva različita mišljenja, zakoni se donose bez rasprave i po hitnom postupku, a sudeći prema dešavanjima u okviru radnog vremena, oni koji ih popunjavaju tokom zasedanja očigledno misle samo ne jeftine zakuske u skupštinskoj kujni, a ne na dnevni red.
