Posle teškog perioda zbog povrede, a koji je sada iza njega,
Novak Đoković je zablistao punim sjajem na Vimbldonu i
impresivnim partijama, pogotovo u završnici turnira stigao do 13.
Gren Slem trofeja u karijeri.
Osvrćući se i na najteže trenutke u karijeri, ali i na titulu na
Vimbldonu, Novak je na društvenim mrežama objavio otvoreno pismo
koje prenosimo u nastavku.
”Pišem ovu poruku između menjanja pelena i knjige sa
dinosaurusima. Želim da sa svima podelim osećanja koja sam imao
tokom Vimbldona. Prvo, taj osećaj kada sam video sina Stefana u
Jeleninim rukama tokom dodele trofeja je bilo nešto neverovatno i
nešto što nisam osetio ni na jednom od prethodnih takmičenja koje
sam osvajao.
Kada sam postao otac, moj najveći san je bio da deca budu na
tribinama dok igram i to se ostvarilo pre nekoliko dana. Bilo je
nezaborvno, posebno, ispunjujuće, divno, ali najvažnije –
magično. Onda, kada sam pomislio da ne može biti bolje čuo sam
‘Tata, tata!’ i onda sam se skroz ‘istopio’. Emocije su me
preplavile, veoma sam zahvalan što sam tako nešto osetio.
Maštao sam i molio se da ću jednog dana osvojiti Gren Slem
pred svojom decom, srećom za mene Tara raste i jedva čekam da
učinim istu stvar pred njom kao pred Stefanom. Ceo moj žvot je
bio manje-više fokusiran na tenisu dok nisam postao muž i
otac.
Kada sam dobio decu moj svet je evoluirao. Nije se promenio,
samo je postao lepši. Naravno, veća odgovornost se pojavila i
to je na kraju dana otključalo novu dimenziju ljubavi i
energije u meni, nešto što nisam znao da postoji.
Najveći poklon koji dobijete od Boga je taj povećan osećaj
empatije, saosećanja i posvećenosti prema vašoj deci. Ali, nije
sve odmah kristalno jasno. Potrebno je vreme i učenje da bi se
pronašao ‘zlatni balans’.
Kod mene je to bilo između tenisa, prioriteta i familije.
Supruga mi je veoma pomogla, podržavala me od momenta kada je
rodila Stefana i Taru. Izdvajala je vreme da razgovara sa mnom
o stvarima koje me muče i pomagala mi da pronađem pravi put i
da dam sve od sebe kako kod kuće tako i na terenu.
Prošle godine sam imao veoma ozbiljnu povredu lakta i
primoran sam bio da odsustvujem sa terena šest meseci. Povreda
je bila jedan, a motivacija drugi problem. Nisam se mučio
toliko na treninzima, već sam imao mentalne prepreke koje sam
morao da pređem. Jednog dana ću podeliti više o tome. Oduvek
sam poštovao ljude koji dele svoju ranjivost i ono što ih je
nateralo da nađu snagu i da postanu inspiracija za
mnoge.
Bio sam ranjiv mnogo puta u prethodnim godinama i još uvek
sam. Ne stidim se toga. Čak naprotiv, čini me doslednim prema
sebi i drugima. Dozvoljava mi da budem bliži sa ljudima, da
analiziram ono šta se ustvari dešava. Kada to shvatim, onda sam
u mogućnosti da napravim strategiju i da se izborim sa svim tim
kako bih postao snažniji, mudriji, srećniji čovek.
U poslednje dve godine nisam bio strpljiv sa teniskim
očekivanjima, nisam bio mudar kod pravljenja strategije i nisam
slušao svoje telo koje mi govori da se nešto ozbiljno dešava sa
laktom. Tražio sam rešenja negde drugde, a ona su uvek bila u
meni.
Posle mnogo promena sa trenizima, reketima, članovima
stručnog štaba nisam znao da li ću uspeti da se vratim na
željeni nivo tenisa.
Deo mene je oduvek verovao u moje kvalitete i mogućnosti,
ali je bilo mnogo trenutaka kada sam sumnjao i moglo je da ode
u drugom pravcu. Srećom, imao sam pomoć božanskih sila koje su
me odvele u pravom smeru koji je dobar za mene. U pravcu koji
mi donosi mir i balans.
Svestan sam posvećenosti i svega što su mnogi uložili u
mene u poslednjim godinama kako bi me vratili na nivo tenisa koji
mi donosi Gren Slem trofej. Zahvalan sam svima koji su me
poštovali i koji su mi pružili ljubav i veru i pomogli mi da
dođem do titule na Vimbldonu.
Blagosloven sam što prolazim kroz ovo neverovatno putovanje na
kojem me podržavaju mnogi širom sveta. Volim vas, volim tenis,
volim život. P.S Vimbldonska trava je odličnog ukusa, voleo bih
samo da dodam malo avokada i biće savršena”, napisao je
Đoković.
–
–
