EVROPA “u više brzina”, termin koji već cirkuliše kao mogući scenario budućeg uređenja Evrope, dobio je prvu ozbiljniju političku potporu vizijom francuskog predsednika Emanueal Makrona o “tri evropska kruga”. Pročitajte još:SPEKULACIJE SVE GLASNIJE: Makron u vezi sa svojim šefom obezbeđenja, Brižit je samo maska Uoči 2019. godine, kada bi Britanija trebalo da postane prva zemlja koja napušta evropsku familiju, dok se, istovremeno, u okolnostima rastućeg populizma, bira Evropski parlament, Makron je izabrao proevropsku prestonicu Portugaliju kao prvu stanicu na svojoj turneji po Starom kontinentu, da predstavi i dobije podršku za reformisanu Evropu, kakvu želi da vidi za 10 do 15 godina. Šef francuske države izneo je viziju sveobuhvatnije Evrope nego što je danas, toliko da bi se veze protezale ne samo do Turske, već i do Rusije. Ali te veze ne bi imale istu snagu. – Vidim veliki krug koji je možda izvan dvadesetsedmorke, nešto između Evropske unije i sadašnjeg Saveta Evrope, koji će činiti široku Evropu, manje integrisanu nego EU, ali veoma zahtevnu kad je reč o njenim vrednostima – rekao je Makron tokom razgovora sa građanima u Lisabonu, sa portugalskim premijerom Antonijom Kostom. Prvi krug bi, kako je objasnio, bio “srce reaktora”, s Nemačkom i Francuskom kao okosnicom, znatno ojačana zona evra, sa “zajedničkom valutom, vrlo integrisanim tržištem rada i istinskim socijalnim zbližavanjem”. Pročitajte još: “Otkriti” Makrona Drugi krug bi, prema Makronovoj viziji, “verovatno bio negde između sadašnje EU i evrozone”. On bi predstavljao “snažno jedinstveno tržište, sa politikom suvereniteta, trgovine, istraživanja, inoviranja i istinskom slobodom kretanja”. Ove zemlje bi, ako budu želele i ekonomski i politički napredovale, mogle da uđu u zonu evra s posebnim budžetom, evropskim monetarnim fondom i jačim političkim ustrojstvom. Prema Makronovim rečima, najširi krug bi obuhvatio “bilo u svom sastavu, bilo sporazumima o bliskom udruživanju”, Tursku i Rusiju, jer, kako je objasnio, “ako želimo mir, moramo stabilizovati te dve sile”, ali, istakao je, tako da te zemlje usvoje i strogo poštuju evropske demokratske vrednosti. Tokom debate Makron je naglasio da će se “sudbina Evrope odigrati u narednih pet godina”: – Ili ćemo dubinski reformisati Evropu, ili ćemo prihvatiti status kvo i njegovo postepeno raspadanje – zaključio je francuski predsednik. MOĆ EU SE DOKAZUJE NA BALKANU Makron nije izričito dotakao izglede za ulazak novih članica u EU, dok u julskom izdanju Evropski savet za spoljne odnose, u tekstu pod nazivom “Makronove evropske ambicije počinju na Balkanu”, navodi: “Balkan je jedini region gde EU ima moć da ostvari novu realnost, ali je to i oblast gde je Evropa pretrpela najveće neuspehe”
Izvor
EVROPA U TRI KRUGA: Makronova vizija budućnosti Starog kontinenta
