"Mržnja prema živima može biti afektivna i kao takva je izlečiva, ali kada se mržnja proširi na same simbole nečijeg postojanja, kada se na njenoj meti nađu crkve, groblja i pepeo predaka, ona poprima programski karakter i svedoči o hroničnoj bolesti jednog društva, a ona je daleko teže izlečiva", naveo je Marko Đurić u saopštenju.
Kako da garantujemo mir našim potomcima ako ni naši preci ne mogu da imaju mira, upitao je Đurić reagujući na rušenje nadgrobnih spomenika u Lipljanu.
"To je pitanje na koje moraju da daju odgovor oni u čijoj je nadležnosti sprečavanje i sankcionisanje ovakvih zlodela", dodao je direktor Kancelarije za KiM.
"Srpska groblja su u protekle dve decenije sistematski rušena i skrnavljena, a ti izlivi mržnje prema mrtvima, tretirani kao omanji prekršaj i kršenje javnog reda i mira, nisu ništa drugo do upozorenje živima i manifestacija jednog varvarskog pogleda na svet i život", smatra Đurić.
Poručio je da Srbija i srpski narod žele mir i prijateljstvo sa albanskim narodom, ali da bi tako nešto bilo moguće, kako kaže Đurić, moraju se preduzeti najodlučnije mere kako bi se praksa brisanja tragova srpskog postojanja na Kosovu i Metohiji zaustavila.
