“Dedinje” svelo liste čekanja na trećinu, spremni za nove transplantacije

“Dedinje” svelo liste čekanja na trećinu, spremni za nove transplantacije




LISTE čekanja u Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” za godinu dana smanjene su za 70 odsto, a za pojedine procedure i više. Na popisu za koronarni baj-pas 9. oktobra prošle godine bilo je 1.316 pacijenata, sada – 280. Hirurgiju aortnog zaliska čekala su 1.002, a danas 323 obolela, dok je za zamenu mitralnog zaliska prošle godine u ovo vreme na listi bilo 478, a trenutno je 151 pacijent. Pročitajte još: INSTITUT “DEDINjE”: Svetski standardi u lečenju srca Profesor dr Milovan Bojić, direktor, kaže da će ovu godinu završiti sa najvećim brojem urađenih operacija za 41 godinu postojanja “Dedinja” i da je tome mnogo doprinelo osposobljavanje pete operacione sale koja godinama nije korišćena. Ona je u hirurški program, posle duge pauze, uključena trećeg dana po dolasku profesora Bojića na mesto direktora, koji je pre 12 meseci postavljen na istu poziciju sa koje je otišao iz Instituta pre 17 godina. – Najveći problem imamo na fiziologiji, gde je redukovan materijal: kateteri, pejsmejkeri i ostalo što ne obezbeđujemo mi, nego se dobavlja putem centralizovane javne nabavke – kaže prof. Bojić. – Da nam pacijenti ne bi umirali dok čekaju, pokušavamo da ih usmerimo u druge ustanove ako one imaju “višak” materijala. To je problem koji mora da reši država. Mi smo spremni da uradimo koliko god je potrebno elektrofizioloških procedura, samo da imamo materijal. Pročitajte još: Po nova srca ponovo na Dedinje Iako je devedesetih godina prošlog veka “Dedinje” bilo prva zdravstvena ustanova sa ISO standardom, po povratku na mesto direktora, profesora Bojića je najviše zaprepastila činjenica da Institut još nije prošao zdravstvenu akreditaciju. – Sve smo završili u prethodnih godinu dana, iako nije bilo lako: kadrovi i stručnost nisu problem, ali prostor je potpuno neadekvatan obimu posla, pa smo morali da pregrađujemo i dograđujemo bolničku apoteku, transfuziju, deo za angiografiju – navodi prof. Bojić. – Novac smo obezbedili od sponzora, i sad smo pred akreditacijom.Prof. dr Milovan Bojić “Dedinje” je paralelno uspelo da dovrši i proces naučne akreditacije. Sa gubitkom statusa naučne ustanove, Institut je, prema rečima direktora, izgubio i mogućnost da se uključi naučnoistraživački rad, koji bi, pored ostalog, bio i značajan izvor prihoda. Tako će, kaže, ustanova opet moći da “osvoji” status koji je imala pre više od dve decenije sa 35 naučnih radova u najpriznatijem američkom naučnom časopisu. – U “Dedinju” se radi ogroman broj intervencija, više nego u svim ostalim kardiovaskularnim centrima zajedno, a jedino sa spiska planova što nismo uspeli za ovih godinu dana je da oživimo program transplantacije srca – kaže profesor Bojić. -Naš prvi transplantirani pacijent sa srcem donora živi 21 godinu. Imamo dozvolu za transplantacije, ali nam je na neki način uskraćeno da ih radimo, verujem nerazumevanjem Uprave za biomedicinu. Nadam se da će se to promeniti. Treći mesec po mom povratku u Institut bili smo potpuno spremni da radimo transplantaciju, a u situaciji smo da naši pacijenti teško ulaze na centralnu listu, da naši lekari čiji pacijenti žive dve decenije sa presađenim srcem, treba da referišu mlađima i neiskusnijima… Profesor Bojić kaže da nema problem sa tim da KCS bude jedini centar za transplantaciju srca, iako manja Hrvatska ima dva – “Dubravu” i “Rebro”, ali da onda treba “Dedinju” oduzeti dozvolu za ovaj program, pa da pacijenti znaju da mogu samo u KCS.Institut U blizini postojećeg objekta nići će “Dedinje 2” NOVA ZGRADA OČEKUJE se da će do kraja godine biti poznat izvođač radova na novoj zgradi, “Dedinju dva”, koja bi mogla da bude završena za dve godine. – Napokon smo dobili građevinsku dozvolu. Ona i kompletna dokumentacija su prevedeni na engleski i šalju se bordu Razvojne banke Saveta Evrope, a onda će Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima raspisati međunarodni tender za izvođača radova. NAJVAŽNIJE JE SAČUVATI KADAR RADUJE me što se u zdravstvo trenutno ulaže više nego što je ukupno za pola veka – kaže prof. Milovan Bojić. Doktorima je važno da imaju gde i sa čim da rade, ali moramo voditi računa i o ljudima. Za jednog elektrofiziologa potrebno je sedam godina školovanja i moramo sprečiti da nam kadrovi odlaze. Možda bi trebalo obezbediti liberalniji pristup tržišnim pacijentima tamo gde nema lista čekanja za naše i iz tih sredstava stimulisati doktore da ostanu ovde. Džabe će nam biti i “Dedinje dva” i drugi moderni centri ako nam doktori odu.



Izvor

Preporučeno za vas