Narodna vera i obredne radnje vezane za ovaj dan znatno su starijeg porekla, a praznik na koji se održala Kosovska bitka, najvažniji je srpski istorijski događaj.
Vidovdan je najveći praznik u Srba. Praznik sabornosti Srba. Vidovdan je simbol srpske snage da po svaku cenu brani sopstvenu slobodu, veru, običaje, jezik i pismo. Da brani sve one vrednosti koje čine kulturni i državotvorni indetitet jednog naroda. Vidovdan je dokaz stalne borbe Srba i srpskog naroda za sopstveni opstanak. Dok u Srbima postoji duh Vidovdana, dotle će ih i biti. Gde god živeli, na bilo kom kutku planete se nalazili, Srbi će na ovaj dan sveću zapaliti i setiti se kom slavnom narodu pripadaju.
Od cara Lazara do Gavrila Principa i svih vojskovođa od Prvog svetskog rata do zločinačke agresije NATO – ubica 1999. godine.
Pravoslavna crkva uvrstila je Vidovdan u svoj kalendar tek krajem prošlog veka, 1892. godine.
U ranijim vremenima ovaj dan je bio posvećen proroku Amosu, a kasnije i svetom Lazaru.
Na ovaj dan se ne igra i ne peva.
Oživljavaju se priče o Kosovskoj bici, caru Lazaru i ostalim srpskim junacima.
