17.40 – Dačić je istakao da se ništa suštinski pozitivno nije dogodilo od poslednje sednice – da ZSO nije formirana već 2.000 dana, nisu stvoreni uslovi za povratak više od 200.000 interno raseljenih lica, nije počeo sa radom specijalni sud, kao i da nije pronađen počinilac ubistva Olivera Ivanovića, a da je bilo novih incidenata.
17.17 – Počela druga tačka dnevnog reda – pred ambasadorima UN izveštaj Antonija Guteresa. Šef Unmika Zahir Tanin rekao je da su se u proteklom periodu Beograd i Priština zalagali za sveobuhvatni dogovor, uključujući razmenu teritorija.
16.00 – Počela sednica Saveta bezbednosti. Prva tačka dnevnog reda je situacija u Somaliji. Nakon toga, ambasadori pri UN će razmatrati izveštaj Antonija Guteresa o Kosovu i Metohiji.
Kina je vratila pitanje Kosmeta na dnevni red najmoćnijeg tela svetske organizacije, posle šestomesečne pauze, koja je rezultat protivljenja SAD, Britanije i Francuske da se o tom pitanju raspravlja na svaka tri meseca, kakva je bila praksa u prethodnih 19 godina.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić poručio je da je konflikt na Kosovu daleko iza nas, ali smo daleko od stabilne i bezbedne situacije i zato Kosovo treba i dalje da bude visoko na agendi SB UN.
U vreme kada Srbija nastoji da dođe do trajnog rešenja za KiM drugačiji pristup bio bi kontarproduktivan, ocenio je Dačić.
Podsetio da je članstvo u ovom telu privilegija, ali i odgovornost u cilju prevencije konflikata.
"Važno je da pitanje KiM ostane visoko na agendi SB UN"
Zahvalio je Kini, predsedavajućoj SB UN, na tome što je stavila pitanje Kosova i Metohije na dnevni red, nakon što je Velika Britanija odlučila da to pitanje tokom njenog predsedavanja u avgustu ne bude razmatrano.
"U avgustu nije bilo sednice i ne mogu a da ne izrazim nezadovoljstvo zbog odluke Velike Britanije što je tako odlučila uz objašnjenje da situacija mirna i da se na terenu ništa ne dešava", rekao je Dačić i ukazao će objasniti zašto je to pogrešan pristup i zašto je važno da ova tema i dalje ostane visoko na agendi SB UN.
Zbog neuspeha u dogovaranju o dnevnom redu stvorena je loša atmosfera između Beograda i Prištine, ali i među članicama SB UN, a postojala je opasnost da se program rada SB UN dovede u pitanje što nije dobro.
"Smatram da o tome treba da postignu dogovor sve članice SB UN i da to nije tehnička stvar", poručio je Dačić.
Konstatovao je da se ništa suštinski pozitivno nije dogodilo u periodu od poslednje sednice SB.
"Ništa od toga se nije desilo. A teško je reći bilo šta pozitivno i o onome što se dogodilo, a to su gruba kršenja rezolucije ovog uvaženog tela, nove provokacije i novi incidenti", rekao je Dačić.
"Situacija daleko od stabilne"
Dačić je ukazao i na sve incidente koje su se dogodili u prethodnom periodu i dodao da je nejasno kako neko ovakvu situaciju može da okarakteriše kao stabilnu.
"Ili možda ‘stabilna situacija’ podrazumeva da su napadi na Srbe dopušteni i sasvim normalna stvar, da ih je bilo, da će ih biti, te da je to nešto što ne zahteva pažnju i reagovanje", naveo je ministar.
Dačić je govorio i o dodatnom porezu koji je Priština uvela na robu iz Srbije.
"Priština je u maniru očajnika prošle nedelje uvela dodatni porez od 10 odsto na prizvode iz Srbije kao kaznu za naše spoljnopolitičke aktivnosti, kršeći pro tome najgrublje pavila Cefte, kojom trenutno predsedava", naveo je Dačić.
Dodao je da su to najoštrije osudili svi međunarodni akteri, uključujući EU, i ukazao da je ono što je zanimljivo da se sa tom odlukom ne slaže ni kosovski predsednik Hašim Tači,
"Pa nije jasno kakva je u stvari politika, imamo dobre i loše policajce na Kosovu", poručio je Dačić i dodao da umesto da se usredsredi na dijalog Priština je fokusirana na pokušaje da ostvari članstvo u međunardonim organizacijama.
Naglasio je da Priština kao razlog zahteva za članstvo u Interpolu navodi da ne može da sarađuje sa Interpolom, jer nije njihov član, kao i da je to neosnovano jer se i u izveštaju Gutersa navodi da je Unmik nastavio da obezbeđuje komunikaciju između instutucija u Prištini i Interpola.
Članstvo Kosova u Interpolu nije pitanje borbe protiv kriminala
Naveo je da postoji kampanja Prištine i pojedinih zemalja koje otvoreno učestvuju u lobiranju, propagiranju i pozivanju drugih država da priznaju nezvisnost Kosova i da glasaju za Kosovo u međunarodnim organizacijama.
"Ta kampanja pokušava da pitanje članstva Kosova u Interpolu prikaže kao pitanje bezbednosti i borbe protiv kriminala, to je apsolutno neosnovano. Jasno je da je reč o isključivo političkim aspiracijama. Neće Priština u Interpol da bi se borila protiv kriminala, već da bi se predstavila kao nezvaisna država", naglasio je Dačić.
Dačić je naveo da se Srbija izričito protivi unilateralnim aktima Prištine, pre svega transformaciji KBS u oružane snage i zatražio da članice SB UN to osude, kao i da ne podrže zahtev Prištine za članstvo u Interpolu i drugim međunarodnim organizacijama.
Dačić je podsetio da je tzv. Skupština Kosova usvojila zakone kojima će praktično biti omogućena transformacija KBS u oružane snage.
"Uprkos upozorenjima i stalnom pozivanju međunarodne zajednice na oprez, a uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, vlasti u Prištini ne odustaju od stvaranja oružanih snaga", rekao je šef srpske diplomatije na sednici SB UN u Njujorku.
Dodao je da se Srbija izričito protivi ovakvim unilateralnim aktima, jer je jasno da je reč o snagama koje bi imale sve atribute i nadležnosti vojske, bez obzira na njihov naziv.
"Podsećam da je, prema rezoluciji 1244 SB UN i Vojno-tehničkom sporazumu, KFOR jedina legalna vojna formacija na KiM, koja je ujedno važan garant sprovođenja Briselskog sporazuma i praktično jedini garant bezbednosti i opstanka Srba, njihove imovine, verske i kulturne baštine", kaže Dačić.
Neprihvatljivo je da u trenucima dok se vodi dijalog o pronalaženju rešenja, istovremeno donose tako radikalne i dalekosežne jednostrane odluke, kaže Dačić i dodaje da očekuje od članica Saveta bezbednosti da ovu samovoljnu odluku Prištine osude.
Istakao je da je Srbija najiskrenije zainteresovana za postizanje kompromisa za pitanje Kosova i Metohije.
"Mi smo opredeljeni za pronalaženje obostrano prihvatljivog rešenja. Takvog rešenja ne može biti bez dogovora Beograda i Prištine, ali ni bez vaše podrške. U tom smislu, ja ponovo apelujem na sve vas da pomognete ovaj proces, da iskoristimo momentum i pokušamo da napravimo iskorak", poručio je Dačić.
Tanin: Jednostrani potezi dodatno povećavaju tenzije
Šef Unmika Zahir Tanin izjavio je da su odluka prištinskih vlasti da uvede porez na robu iz centralne Srbije i usvajanje tri nacrta zakona o snagama bezbednosti Kosova dodatno povećali tenzije između Beograda i Prištine.
"Nedavno usvajanje tri nacrta zakona o snagama bezbednosti Kosova u kosovskom parlamentu koje bi trebalo da unaprede njihovu snagu i zonu odgovornosti izazvalo je nove tenzije. To pitanje se mora pažljivo regulisati kako bi koraci koji će se preduzeti biti rezultat političkog procesa u kojem učestvuju svi uz poštovanje odgovarajućih zakonskih regulativa", rekao je Tanin.
Naveo je da su prošle nedelje predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači potvrdili uzajamne namere da nastave dijalog i rad na nalaženju rešenja, u okviru procesa uz posredovanje EU.
Politički razgovori u Briselu su, rekao je Tanin, održani uprkos situaciji u kojoj i dalje preovlađuju česta štetna delovanja na terenu, od kojih mnoga nose stvarne posledice po stanovništvo.
"Mnoge od tih akcija nose posledice po stanovništvo, akcije i postupke koji pokušavaju da preduprede sporazum i ne idu u prilog političkom sporazumu i kompromisu. Bilo o velikim ili malim pitanjima, jednostrani postupci nose stalni potencijal da utiču na situaciju na terenu, a pod time mislim na razne oblasti – infrastrukturu, ekonomiju", rekao je Tanin.
Postupci kojim se pokušava prejudiciranje dogovora ne doprinose postizanju političkog kompromisa, bilo da se radi o bitnijim ili manjim pitanjima, jednostrani postupci nose stalni potencijal da zapale stanje na terenu.
Dodao da je najava kosovske vlade da će biti uveden porez na proizvode iz Srbije i BiH "dodatno povećala tenzije između Prištine i Beograda i stvorila nestabilnost za firme i građane".
Tanin je ukazao da su centralne stavke Briselskog sporazuma važne uključujući i uspostavljanje Zajednice srpskih opština, ističući da su ostvarenje i njihova puna primena krucijalni za napredak na terenu.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres upozorio je u izveštaju da je, uprkos miru koji je u protekla tri meseca vladao na Kosovu, zabeleženo nekoliko incidenata koji su proizvod međunacionalnih tenzija.
Guteres je, takođe, pozdravio rešenost Beograda i Prištine da dijalogom dođu do normalizacije odnosa. Za prethodna tri meseca, na Kosovo su se vratile 53 osobe, od čega 29 Srba, navodi šef UN.
Guteres je naveo i da su izjave srpskih i kosovskih lidera o razgraničenju izazvale brigu kod kosovskih Srba, kao i nesporazume između Beograda i lidera Srpske pravoslavne crkve na Kosovu.
Te izjave su, takođe, izazvale reakcije u regionu i međunarodnoj zajednici, koje su varirale od poziva za preispitivanje svih mogućnosti koje bi mogle voditi ka rešenju, do izraza ozbiljne zabrinutosti zbog mogućih posledica koje bi teritorijalne korekcije mogle imati po stabilnost u regionu, naveo je Guteres u izveštaju.
Poslednja sednica Saveta bezbednosti o Kosovu održana je 18. maja, kada se šest zapadnih članica tog tela založilo za promenu formata posvećenih Kosovu, čemu su se još jednom žestoko usprotivili Rusija, Kina i Srbija. SAD su, takođe, navele i da je budžet Unmika od 38 miliona dolara preteran.
